АПАТИН - ДУНАВСКИ ГРАДИЋ ВЕЛИКИХ ПРИЧА И ЈОШ ВЕЋЕГ НАСЛЕЂА!

У Западнобачком округу налази се град познат по наутичком и бањском туризму, лову и риболову, добром пиву и велелепној архитектури. Реч је о Апатину, једном од најстаријих градова у Војводини. У наставку издвајамо неколико знаменитости које не бисте требали да пропустите приликом обиласка овог града.

^{Текст: Тања Пролић}

У наставку:

• Архитектура града Апатина
• Грађевине у средишту града- монументи града Апатина
• Сакралне грађевине у Апатину

Град Апатин, фото: Данило Тркуља

Општина Апатин налази се на крајњем западу Војводине, заузимајући површину од 333 км2. Ова општина има изузетно повољан географски положај, непосредно уз леву обалу реке Дунав. Поред ове природне, западне границе, Апатин се на северу и североистоку граничи са општином Сомбор, док је на југу и југоистоку граница општина Оџаци. Уз град Апатин који је административни, просветни, привредни и културни центар општине, у оквиру исте се налазе још четири насеља сеоског карактера: Свилојево, Купусина, Пригревица и Сонта. 

Подручје општине Апатин било је насељено још у најранијој историји, чему су допринели близина реке, плодно земљиште, шуме богате дивљачи, обиље рибе по ритовима и рукавцима. Још су се у праисторији смењивале културе Сармата, Келта, Гота и других народа.

У И веку н.е. у току римских освајања, насеље је претворено у војни шанац са утврђењима и служило је одбрани провинције Паноније. Ови остаци војних шанчева се још увек проналазе. У 6. веку на ово подручје долазе Словени, а у 9. веку и Мађари.

У писаним документима, насеље Апатин се први пут спомиње давне 1011. године, а име је добио по опатији Калочке бискупије. Године 1417. Апатин се помиње као посед Стефана Лазаревића, а под турску власт је пао 1541. године и под њом био 140 година.

Током Велике сеобе Срба вођене Арсенијем ИИИ Чарнојевићем 1690. године, већи број људи насељава територију Апатина. Око 60 година касније долазе немачки колонисти, а Апатин постаје главна база немачке експанзије у Војводини. Врло брзо се подижу јавне зграде, занатске радионице, рибарске станице, школе и стамбене зграде, а дворска комора подиже препознатљиве објекте: апатинску пивару 1756. године, а 1764. једну од највећих текстилних радионица у Бачкој.

Од 17. па све до прве половине 19. века, Апатин је доживео прави економски “процват” захваљујући бродоградњи, трговини и занатству. У другој половини 19. века су основане прве банке и штедионице. На територији Апатина радило је чак 36 циглана које су производиле циглу и цреп за објекте у Бечу и Пешти.

Архитектура града Апатина

Као што смо рекли на почетку, Апатин се може похвалити својом импресивном архитектуром, која представља спој традиције, мултикултуралности и утицаја које су оставили различити народи који су га кроз векове насељавали. Доминирали су стилови попут барока, неокласицизма, традиционалне војвођанске архитектуре, а у 20. веку и модернизам.

Архитектура Апатина представља јединствен спој стилова, епоха и култура. Њено очување представља чување историје, идентитета и традиције града.

Урбанистичка структура овог града се обликовала у етапама. Прва фаза развоја подразумева образовање старог језгра града током 18. века, уз јасно дефинисане улице формиране према правилима равничарских шема насељавања. Наредни, 19. век доноси уређеније градске блокове, оснивање јавних инстутуција и трг. Током 20. века Апатин се шири ка периферијама, а индустријализација утиче на формирање нових насеља, јавних објеката и саобраћајних праваца.

Главна улица се простире средином града, а од ње се лево и десно нижу паралелне и попречне, споредне улице. Овакав урбанистички концепт града осмислили су још урбанисти Марије Терезије у 18. веку, а највећи део здања датира из 19. и са почетка 20. века. Главна улица је амбијентално заштићена као споменик културе општинског значаја. Стамбене зграде и куће у градском језгру имају фасаде са орнаментиком са карактеристичним неокласицистичким мотивима, као што су пиластери, лукови над прозорима, главе лавова, сова, флорални украси. Већина објеката су приземни, са високим партером, испод кога се налазе просторије у сутерену, лагуми са сводовима у којима су се чували летина и вина. 

У наставку следе здања која обавезно требате посетити:

Грађевине у средишту града- монументи града Апатина

Једно од најрепрезентативнијих здања јесте зграда Градске куће у којој се налази локална самоуправа. Зграда је подигнута у периоду од 1907. до 1909. године, а пројектант је био Апатинац Ференц Рајхл, познат и по томе што је пројектовао градску кућу у Суботици, као и многе зграде у Будимпешти.

Градска кућа у Апатину, извор: сајт Туристичке организације Апатин

Грађевина је неокласицистичког стила, са пиластерима, стубовима и карактеристичним капителима, богато декорисана споља и унутра. На грађевини доминира торањ на углу. Занимљиво је да се на фасади налазе украсни детаљи над прозорима, у популарној жолнаи керамици, са народним мотивима, што ће бити обележје сецесије која ће се тек касније раширити на репрезентативној градској кући у Суботици.

И унутрашњост грађевине је импозантна, у њој се налазе крстасти готички сводови и репрезентативно степениште са орнаменталним стубовима.

Разноврсни сецесијски детаљи се виде и на богатој резбарији свечане сале. Оно што доминира у сали су и велике зидне слике које је, у соцреалистичком стилу, израдио апатински сликар Рудолф Удвари који је осликао и велику салу Дома културе у Апатину.

Вила “Турски” се такође налази у главној градској улици. Истиче се својом лепотом и стилом. Подигао ју је богати индустријалац и цигларски магнат Јохан Мајер за своју ћерку и њеног супруга, грофа Белу Турског, почетком 20 века. Целокупна кућа је урађена у непроцењивој “клинкер”тзв. свиленој цигли, са импозантним фасадним фризом. Вила је у фази припреме да се у њу смести Градски музеј Апатина.

Вила “Турски”, извор: сајт Туристичке организације Апатин

У ширем центру града налази се етно-кућа “Маргита”која представља аутентичан пример традиционалне војвођанске куће. Грађена је у од 1927. до 1929. године, чувеном апатинском “клинкер”циглом, у то време доступном само имућнијем сталежу. 

Целокупна унутрашњост: намештај, текстил, алати и предмети за свакодневну употребу, сачувани су у оригиналном облику. Нарочито се истичу уникатне каљаве пећи које се налазе у свакој од просторија, а при томе је свака и данас у функцији. Ту је такође и оригинално купатило са кадом у виду базена, која се пунила водом из великог бојлера монтираног на тучану пећницу. Бројни експонати красе пространо, ограђено двориште и враћају посетиоце у прошла времена.

Етно-кућа “Маргита”, извор: сајт Туристичке организације Апатин

У дворишном делу је и зграда изграђена 1875. а у чујем склопу се налази једна пространија соба која је предвиђена за боравак већег броја посетлиаца, а у истој су изложене бројне старе фотографије, исправе, документа, дипломе и други експонати без којих амбијент етно-куће не би био потпун. Такође, може се видети и стара столарска радионица са мноштвом ручних алата и опреме из тог периода. Етно-кућа “Маргита”приказује живот становника Апатина у 19. и 20. веку. 

Сакралне грађевине у Апатину

Католичка црква Узнесења (Успења) Маријиног, налази се у главној улици. Завршена је давне 1795. године, на темељима старог здања које је нестало у једној од честих поплава Дунава. Постављена је на саму регулациону уличну линију и представља тробродну грађевину.

На овој сакралној грађевини доминира торањ висине око 50 метара. Црквени торањ се подиже из прочеља главне фасаде, која има карактеристике „Копф” стила или дунавског барока. Уз леву страну апсидалног дела (у форми непотпуног полукруга), фланкирана је једноставна сакристија.

Реализација овог захтевног грађевинског подухвата, поверена је једном од најискуснијих апатинских грађевинара, Јохану Гемахеру. Он је био ангажован и на изградњи бројних репрезантативних и захтевних објеката у Сомбору и околини.

Интересантан је податак да је таваницу осликао чувани апатински сликар Рудолф Удвари 1939. године, који је такође био задужен и за таваницу Дома културе 1952. године. Наведене таванице су јединствени пример фреско сликарства 20. века.

Католичка црква Узнесења (Успења) Маријиног, извор: сајт Туристичке организације Апатин

Сама унутрашњост цркве је богато декорисана, олтар је у барокном стилу, а ту је и мноштво кипова међу којима је Црна Мадона, кип Марије Богородице, црног тела од ебановине, која је донета са првим немачким колонистима у 17. веку, како документи доказују. Ту су и статуе Св. Петра и Павла, поклоњене од стране апатинског рибарског еснафа.

У цркви се налазе и оргуље чији звуци испуњавају овај акустични простор и неретко се приређују концерти за публику.

Важно је споменути још једну католичку цркву - Срце Исусово. Радови на изградњи ове сакралне грађевине трајали су до 1940. године. У питању је импозантно здање бечког архитекте Бруна Бухвизера, саграђено са два торња, висине 38 метара, који се уздижу из њеног прочеља, а завршавају се крововима пирамидалне форме. Једна је највећих католичких цркава у Војводини. Извођач грађевинских радова био је апатински грађевински предузимач, а једно време и председник ондашњег Занатског удружења, Никола Шефер.

Главни улаз је наглашен романичким, степенасто профилисаним порталом, изнад којег се налази розета и тимпаном.

Католичка црква Срце Исусово, извор: сајт Туристичке организације Апатин

У њој се сада налази Музеј подунавских Шваба, са изложбеним простором и вредном библиотеком. У њему се налази готово 60.000 књига, архивска грађа немачких насеља у Војводини, део здања са функцијом уметничке галерије, збирка црквеног текстила, као и бројне статуе и експонати. 

Православни храм Сабор Светих Апостола налази се на обали Дунава. Ова сакрална грађевина је новијег датума, изграђена је 2008. године по пројекту архитекте Пеђе Ристића, у српско - византијском стилу. Црква је богато декорисана геометријском орнаментиком у различитим тоновима опеке и камена. Храм је изграђен од апатинске силикатне опеке. Доминира шеталиштем.

Православни храм Сабор Светих Апостола, извор: сајт Туристичке организације Апатин

У питању је тробродна грађевина, са припратом, певаоницом, осликаних зидова и сводова у традиционалном маниру средњовековног фреско сликарства карактеристичне изометријске перспективе. 

Најлепши поглед на ову цркву јесте током пловидбе Дунавом. Посебну чар ово место добија ноћу када је црква осветљена, па ова локација као магнет привлачи бројне људе.

На овом потезу Дунава на коме је екстремна тачка изласка Апатина на обалу ове реке, налази се меандер у облику потковице, међу највећим на Дунаву. Овај меандер опасује високи бедем који се протеже узводно у дужини од око 10 км, на коме се налази асфалтни пут и бициклистичка стаза. То је свакако најзначајније фортификационо здање не само у Апатину него и у овом делу Бачке, као прва борбена линија одбране од поплава. Изграђен је 1965. године када се град борио са до тада највећим и најдужим водостајем у историји Дунава. У његовој изградњи учествовала је цела држава и војска. 

Апатин је много више од мирног града на обали Дунава. То је простор у коме се историја сусреће на сваком кораку - од сакралних грађевина, преко градског језгра, до вила које чувају дух старих времена. Свако здање носи причу о народима који су га градили, уметницима који су остављали свој неизбрисив траг. Зато обилазак Апатина није само туристичка тура, већ путовање кроз историју Паноније. Град који спаја различите стилове, епохе и културе, један је од најаутентичнијих у Војводини и доказ да архитектура може бити најбољи чувар идентитета једног краја.

Аутор: Даибау трендови магазин