НЕ МОРАШ ДА БУДЕШ ХРАНИТЕЉ ДА БИ БИО „НЕКО МОЈ“

Једном детету понекад није потребно много да би се осетило прихваћено. Неко ко ће доћи на његову матуру, сетити га се за рођендан, повести га на утакмицу или му једноставно показати како изгледа породична атмосфера у којој можда никада није имало прилику да одраста. Управо из те идеје Центар за социјални рад Апатин развија иницијативу „Неко мој“, желећи да деци на хранитељском смештају пружи нешто што се не може мерити новцем – осећај да негде припадају и да постоје људи којима су важна.

Ова идеја посебно је у фокусу завршног дана Недеље хранитељства, коју је Центар за социјални рад Апатин организовао од 5. до 9. октобра, са циљем да грађанима приближи хранитељство, разбије предрасуде и подстакне веће интересовање за пружање породичног дома деци без адекватног родитељског старања.

У оквиру завршне активности „Отворена врата хранитељства“, која се данас одржава у Народној библиотеци „Миодраг Борисављевић“, од 11 до 15 часова, заинтересовани грађани имају прилику да у непосредном разговору са стручним радницима добију одговоре на питања о хранитељству, условима за постајање хранитеља, али и о новој иницијативи која отвара још један начин да се помогне деци.

„Нама није потребна материјална подршка за децу, јер је њихово издржавање покривено кроз систем социјалне заштите. Оно што желимо јесте да проширимо мрежу људи који ће бити присутни у њиховим животима, да деца осете да су прихваћена и да припадају средини у којој одрастају“, објашњава директорка Центра за социјални рад Апатин Николина Сучевић.

Иницијатива „Неко мој“ замишљена је као додатни вид подршке деци која одрастају у хранитељским породицама. То могу бити људи који ће дете повести у биоскоп, упознати га са спортом којим се баве, одвести га на утакмицу, позвати га на породично окупљање или му омогућити да проведе неко време у сеоском домаћинству. Могу бити ту у важним тренуцима, попут рођендана или матуре, али и онда када детету једноставно треба ново искуство, разговор или осећај да неко мисли на њега.

Све би се одвијало у сарадњи са Центром за социјални рад, уз поштовање потреба детета и правила која обезбеђују његову сигурност. Циљ није да се преузме улога хранитеља, већ да се детету пружи додатна подршка и прошири круг људи на које може да рачуна.

Јер, не мора свако да отвори свој дом да би детету отворио врата једног новог искуства. Понекад је довољно да му посвети мало времена, покаже му нешто што воли или га укључи у део свог живота.

Колико је ова подршка важна, показују и подаци Центра за социјални рад Апатин. Тренутно је између 35 и 40 деце са територије општине на хранитељском смештају, а велики број њих живи у хранитељским породицама ван Апатина. Зато је један од циљева промоције хранитељства да се пронађе више породица које би деци омогућиле да одрастају у свом месту, задрже контакт са сродницима и наставе школовање у познатом окружењу.

Током Недеље хранитељства организована је и „Жива библиотека“, у којој су грађани могли да чују лична искуства хранитеља, младића који је одрастао у хранитељској породици и стручних радника. Одржани су и састанци са представницима локалне самоуправе и других система, као и стручна размена искустава са запосленима у центрима за социјални рад из Суботице и околине.

Ипак, порука ове недеље превазилази све појединачне активности: деци којој је потребна породична брига неопходни су сигурност, разумевање и људи који ће веровати у њих. Зато је важно и охрабрити нове породице да размисле о хранитељству, али и препознати да постоје различити начини да се помогне.