ОД СТРАНИЦЕ ДО ОСМЕХА: ЗЛАТКО ВАСИЋ У БИБЛИОТЕЦИ ОКУПИО ЧЕТВРТАКЕ ОКО ПРИЧЕ

У Народној библиотеци „Миодраг Борисављевић“ у Апатину ових дана се није читало само из књига — читало се и са лица. Ученици четвртог разреда слушали су, питали, надовезивали се и, што је најлепше, препознавали да прича није нешто што „живи“ само на папиру, већ и у њиховој машти.

Гост библиотеке био је писац за децу Златко Васић, Апатинац рођен 1973. године, који је са малим читаоцима поделио свет својих књига и показао им како приче настају — тихо, из једне реченице, из једног питања, понекад и из обичног доживљаја који се претвори у авантуру. У разговору са децом није било „предавања“: било је оног ретког осећаја кад деца схвате да је њихова радозналост важна и да је лепо кад неко одрасли уме да је прати.

Посебну тежину оваквим сусретима даје то што је Васић поникао баш овде, у нашем граду, а године рада у Културном центру Апатин оставиле су траг у локалном културном животу. Данас живи и ради у Немачкој, али се види да се најискреније речи увек враћају тамо где су први пут изговорене. И деца то осете: кад им приче донесе неко „њихов“, књига одједном није школска обавеза — постане нешто блиско, као да је написано на језику дворишта, учионице и тајних дечјих планова.

Васићеве књиге, објављене у Креативном центру у Београду, већ су нашле пут до читалаца широм Србије: од романа „Чудесно путовање“, преко „Шумског дербија“ и „Шушшшти шевара“, до новијих наслова попут „Кита са трегерима“ и поеме-сликовнице „Чудни створ“. Уз награде које су га пратиле (од Радио Београда, преко „Доситејевог пера“, „Невена“ и признања града Ниша), то је она врста биографије која се не чита као списак — већ као доказ да се труд исплати, да реч има тежину, и да се из малог места може стићи далеко, а остати свој.

Апатин је тог дана у библиотеци добио оно што градови највише памте: тренутак у ком деца одлазе кући са жељом да наставе причу. Неко ће потражити баш тај наслов, неко ће први пут самостално изабрати књигу, неко ће покушати да напише своју. И то је најлепша вест — јер кад библиотека постане место где се не долази „само због лектире“, него због радости открића, онда град тихо добија будуће читаоце, а можда и будуће писце.

Народна библиотека „Миодраг Борисављевић“ наставља да отвара врата оваквим сусретима — тамо где се деца осећају добродошло, а књига постаје најлепши сувенир једног поподнева у Апатину.